no - ne u nameri da se spase od besnila tako to e pobe i iz karantina, ve da bi wegov zlo~in ostao neotkriven i da bi pobegao od policije). Situacija je podjednako beznade`na kao i na po~etku furiozne faze bolesti kod pojedina~nih bolesnika - oni se mogu obuzdati sedativima i kai evima, ali se ne mogu izle~iti. Policajci u karantinu umesto sedativa koriste automatsko oru`je za smirewe konvulzija. Kontrolni toraw polako gubi svoju funkciju, i postaje mikrobiolo ka laboratorija. Iz spoqa weg sveta na Hitrou e sti i jo elektronski mikroskop, ekipa lekara i kona~no - uni tewe aerodroma. Time Peki nagla ava izolovanost ovog sveta u malom od spoqa we civilizacije. U ovom stadijumu bolesti ispoqavaju se najzna~ajniji simptomi koji Peki ev virus razlikuju od prirodnog. Najupadqivije je "pse e pona awe" - izra`ena agresivnost i napadi bolesnih na zdrave, pri ~emu su "oru`ja" napada~a iskqu~ivo nokti i zubi. Stawe je, "dok su se u wemu nalazili, za ve inu bilo izvanredno ugodno".20 Uzrok treba potra`iti u prirodi virusa - Hitrou virus je mutant, nastao sa ciqem da se ~ove~anstvo usre i i prevede u "Tremendous~ove~anstvo". Po to virus koji izaziva epidemiju nije kona~an produkt istra`ivawa, ni wegovo dejstvo nije `eqeno, ve umesto nat~oveka stvara ~oveka - psa kome agresivnost donosi bla`enstvo.
En este artÃculo se realiza un estudio semántico de tales interferencias a través de los mecanismos lingüÃsticos de adaptación inter-idiomática utilizados en cada caso. Asimismo, cuando los anglicismos utilizados son sólo producto de la tendencia actualmente de moda de insertar vocablos ingleses en el discurso, se aportan los equivalentes apropiados en el lenguaje español que podrÃan evitar el exceso de neologismos redundantes. Este análisis se lleva a cabo a través de un glosario de los términos más habituales procedentes de las interferencias entre el inglés y el español en el contexto económico.
eighteen Postovanje misljenja filozofa predstvlja tajni èlan Veènog mira. 19 "Realistièna utopija" je izraz kojim Dzon Rols karakterise svoju ideju prava naroda, "Politièka filozofija je realistièno utopijska kada prosiruje ono sto se obièno smatra granicama ostvarive politièke moguãnosti i pri tom nas miri sa nasim politièkim i drustvenim polozajem".
evim imenom kr tena je 1906. godine ulica40 koja je naglo dobijala na va`nosti a koja i danas nosi to ime. Wegova li~nost bila je zapostavqena jo od 1872, to zna~i da on sve do tada nije ni imao nikakvu ulicu. Osim to su Terazije postale Prestolonaslednikov trg 1903. (a mo`da ni to, jer je preimenovawe moglo da se dogodi pre Majskog prevrata, te bi bilo izraz `eqe kraqa Aleksandra za naslednikom) nijedan drugi ~lan dinastije nije dobio ulicu.
u 45 i fifty five. Ono to je u ovoj frakciji evidentno u posledwim izbornim ciklusima jeste pomerawe uticaja iz ju`nih u severne i posebno skandinavske dr`ave. Solidnom uspehu Liberala doprinela je i korekcija izbornog sistema u V. Britaniji, tako da su na posledwim evropskim izborima tamo wi Liberal-demokrati osvojili ten poslani~kih mandata i sada su najve a pojedina~na stranka unutar ELDR frakcije. Sve stranke koje u~estvuju u radu Liberalne grupe, osim italijanske I Democratici, istovremeno su ~lanovi i federacije liberalnih stranaka (ELDR). Frakcija Zelenih je osnovana u julu 1989. godine i najmla
Anglicisms may even be taken into consideration, particularly, words and phrases whose this means and/or use is concealed during the types of
Od svih promena koje su se dogodile poèetkom dvadesetog veka, najznaèajnija za buduãnost svakako je uspon Sjedinjenih Amerièkih Drzava. Amerika je postala prisutna u zivotima ljudi sirom sveta kao politièka i ekonomska sila, kao i putem svog kulturnog uticaja. Repertoar predstava o Americi koji je postojao èak i pre njenog otkriãa dopunjavan je, u dvadesetom veku, uglavnom zahvaljujuãi sredstvima masovne komunikacije, masovnim medijima kao sto su filmovi, radio, televizija, novine i muzièka industrija koji su stvarali spoljasnji imidz ove zemlje. I danas, dok se politièki, ekonomski i vojni uticaj Sjedinjenih Drzava siri, uticaj amerièke kulture na zivote ljudi sirom sveta vrsi se najvise putem industrije zabave i kulturnih sadrzaja koji ispunjavaju slobodno vreme ljudi.
Ovo istrazivanje je imalo za cilj da istrazi neke od segmenata meðuljudskih odnosa read more koji bitno utièu na borbeni moral brodskih kolektiva. Ono nema pretenzije da daje konaène odgovore, ali svakako moze pomoãi staresinama (naroèito mladim) ukazujuãi im na neke od segmenata interpersonalnih odnosa koji imaju izrazen uticaj na posadu, kao i na neke od praktiènih problema u odnosima sa ljudima koji ih oèekuju po prijemu duznosti. Iz rezultata istrazivanja, moguãe je sagledati trenutno stanje interpersonalnih odnosa i borbenog morala na brodovima ratne mornarice vojske SCG. Takoðe, ovo istrazivanje moze da bude i solidna osnova nekih daljih istrazivanja. Samo istrazivanje zasnovano je na dve osnovne hipoteze: postoji izrazen uticaj interpersonalnih odnosa na borbeni moral brodskih kolektiva i postoji znaèajan uticaj staresina na formiranje pozeljnih oblika interpersonalnih odnosa u brodskom kolektivu. Obe hipoteze su potvrðene rezultatima istrazivanja. Postoji grupa indikatora interpersonalnih odnosa koji su u velikoj korelaciji sa indikatorima borbenog morala. To su: moguãnost samoafirmacije u kolektivu, percepcija meðusobnih odnosa staresina, bliskost odnosa sa staresinama, tj. moguãnost uspostavljanja neformalne komunikacije sa njima, socijalna klima (dominantni idea odnosa u mornarskom kolektivu), otvorenost kolektiva za nove èlanove, moguãnost iskazivanja liènog stava bez rizika od kazne, uèestalost sukoba/svaða na brodu, i zelja za ostajanjem u grupi.
aja i otkri a na kraju prethodnog stadijuma. Na ovom mestu pisac se otvoreno pojavquje u romanu, opisuju i ali i komentari u i situaciju na komatoznom aerodromu. On se obra a usporenim, gotovo opu tenim ritmom, nagla ava da je na Hitrou vreme izgubilo zna~aj, i da se vi e ne zna koliko dana epidemija traje. Sledi opis stawa na aerodromu, iz koga saznajemo da, gledano iz kontrolnog torwa, u CTA vi e nema qudi. Po aerodromu sada tr~e, ski~e, zavijaju samo "~opori qudi-pasa" i "usamqene psolike lutalice".26 Ovo pi ~evo obra awe Vejn But bi nazvao komentarom za uspostavqawe raspolo`ewa. To raspolo`ewe postaje sve mra~nije i mra~nije.27 Na kraju ovog odeqka, vreme po~iwe ponovo da te~e. Najavqen je i rok do koga e na aerodromu biti `ivih - u pitawu je narednih osam sati. Posledwi stadijum romana donosi peripetiju i rasplet glavnog toka pri~e o epidemiji. Aerodrom je u komi, ceo pod kontrolom besnila. Paraliza je obuzela sve wegove delove. U kontrolnom torwu Liberman objavquje da je prona ao lek protiv mutiranog virusa. Tra~ak nade za spas ipak postoji. Do kraja romana doga
ivawe mo i u teoriji razmatra kulturalni aspekt mo i, i to interpretativna perspektiva mo i. Qudi svet oko sebe vide i razumeju na razli~ite na~ine, pa ga stoga i druga~ije interpretiraju. Ukoliko postoji mogu nost kontrole interpretirawa realnosti od strane onih koji poseduju mo , check here mo`e se govoriti o interpretativnoj mo i. Teorijsku podlogu ovoj perspektivi mo i postavio je Lukes (1974), koji razmatra tri pristupa u razumevawu mo i, i to jednodimenzionalni, dvodimenzionalni i trodimenzionalni pristup. Kod prvog pristupa, mo postoji ako se javi konflikt i sukob interesa u odlu~ivawu, pa superiornija strana prevlada. Kod dvodimenzionalne mo i konflikt je skriven, latentan, a superiorniji pojedinac ima mo nedono ewa odluka, jer spre~ava da do konflikta uop te do
Osnovna tema koja se obraðuje u radu je uloga igara u uèenju stranih jezika. Na poèetku se objasnjava razlika izmeðu termina "usvajanja" i "uèenja" jezika kao i razlika izmeðu "drugog" i "stranog" jezika. Za ovu temu veoma je vazno bilo spomenuti i Krasenovu The Normal Technique teoriju i objasniti naèine uèenja stranog jezika kod dece i kod odraslih.
stantnom, principijelnom i u osnovi neanga`ovanom politikom, ulice i wihova imena bi e skinuti sa liste politi~kih popri ta na kojima e gra
If you utilize parameters within your URL like session IDs or sorting and filtering, utilize the rel="canonical" tag to inform engines like google which version of All those webpages is here the first.
Unutra wa organizacija frakcija Poslovnik (The principles of Course of action) EP defini e jasne kriterijume za formirawe partijske grupe. Od izbora 1999. godine, frakciju mogu formirati najmawe 23 poslanika iz dve razli~ite dr`ave, 18 poslanika iz tri dr`ave i fourteen poslanika u slu~aju da su izabrani u ~etiri ili vi e dr`ava ~lanica. Po~ev od 1999. godine, formirawe jednonacionalnih poslani~kih grupa nije dozvoqeno. Posledwi primer mononacionalne politi~ke frakcije je bila grupa Forza Europa, organizovana posle izbora 1994. godine od izabranih predstavnika partije Forza Italia tada weg italijanskog premijera Silvija Berluskonija. Kao to je ve pomenuto, regionalne stranke i nezavisni kandidati se ~esto povezuju iz vrlo prakti~nih razloga. Osnivawem posebne frakcije, mogu ra~unati na odre